Kiselica je proljećna biljak koja je prepoznatljva po kiselkastom ukusu pa je od toga i doibila ime. Kiselisa može čini sastavni dio svakog jela kaosalata ali i u kuhanjima jer poboljšava ukus hrane. Evo nekoliko savjeta ukoliko želite korisitit ksielicu.Kiselicu berite onog dana kada ste palnirali da je korsititeOvo pravilo važi za sav zeleniš, ali kod kiselice je posebno važno jer njeni listovi veoma brzo venu, čak i kada su pravilno čuvani. Za razliku od nekih drugih biljaka gde je moguće tolerisati poneki oštećeni ili manje atraktivan list, kod kiselice je vizuelni kvalitet listova direktno povezan s ukusom i korisnošću. Ako ne planirate da je upotrebite odmah, zamotajte listove u suvi papirni ubrus koji će upiti višak vlage i tako očuvati njen kvalitet bar do narednog dana. Priprema kiselice za jelo počinje temeljitim pranjem, jer biljka raste vrlo blizu zemlji, zbog čega se često na listovima zadržava pesak ili blato. Potrebno je svaki list pažljivo isprati hladnom vodom, zatim ih posušiti kuhinjskim papirom. Neki ljudi savetuju uklanjanje stabljika, ali ako je biljka mlada i listovi su mekani, cela biljka je jestiva i ukusna.
U kulinarstvu, kiselica je veoma svestrana i može se koristiti na različite načine:
Umesto tradicionalnog bosiljka ili peršuna, koristite kiselicu. Pomešajte je sa maslinovim uljem, orasima ili bademima, belim lukom i parmezanom, i dobićete pesto sa osvežavajućom i neobičnom notom. Ako vam se ukus čini jak, možete je prvo kombinovati s drugom začinskom biljkom i postepeno povećavati njen udeo.
U klasična prolećna jela sa povrćem, dodajte kiselicu pred sam kraj kuvanja. Njena aroma i tekstura se tako najbolje očuvaju, a jelu dodaje specifičan ukus koji ga izdvaja od drugih.
Ako ste u mogućnosti da nabavite mladu kiselicu, najbolje je da je koristite sirovu. Dodajte je direktno u sveže salate gde će doprineti ne samo aromom, već i blago kiselkastim osveženjem koje može zameniti limun ili sirće.
Pored svoje gastronomske vrednosti, kiselica je poznata i po blagotvornim efektima na zdravlje. Bogata je vitaminom C, što je čini odličnim saveznikom u jačanju imunog sistema. Kroz istoriju, naročito u vreme kada nisu postojali savremeni lekovi, koristila se za sprečavanje i lečenje teških oboljenja, poput skorbuta. Engleski lekari u 19. veku smatrali su je prirodnim lekom za sve oblike zapaljenja u tijelu.
Ova biljka ima i dodatna korisna svojstva koja ne moraju nužnobiti tačna.
Kiselica deluje blago laksativno, jer pospešuje hidrataciju creva i olakšava varenje, istovremeno omekšavajući stolicu.
Zahvaljujući svom sastavu, smatra se prirodnim antioksidantom koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala.
U narodnoj medicini često se koristi za ublažavanje simptoma respiratornih infekcija, kao što su zapaljeno grlo i kijavica.
Kiselica je, dakle, više od obične biljke – ona je i začin, i salata, i lek. Njena relativna retkost i viša cena možda će odvratiti neiskusne kupce, ali svakako vredi dati joj priliku. Ako naiđete na nju u sezoni, uvrstite je u obroke i iskoristite sve njene benefite – i ukusne i zdravstvene.
