Covjek kada dodje u odredjene godine zivota susrece se sa raznim izazovima a jedan od najtezih moze biti usamljenost. Veliki broj starijih osoba osjeca se zapostavljeno a posebno njihova djeca djeca ne pokazuju interes za njih i ne zele da provode vrijeme sa njima.
Iako može biti teško prihvatiti, psiholozi su dali odgovore na to kako se nositi sa ovim problemima, pružajući savete za osobe koje osećaju da nemaju nikakvu podršku.
Jedna 67-godišnja žena podelila je svoje iskustvo na društvenim mrežama, žale se na činjenicu da nemaju nikog ko bi se brinuo o njima. „Živim sama, tražila sam od svoje dece da se preselim kod njih, ali su me odbili. Ne znam kako dalje da nastavim sa životom“, izjavila je ova žena, što je bio vapaj za društvom i podrškom. Njen slučaj nije jedinstven; brojni drugi su podelili slične misli.
Jedan od komentara koji je usledio, potiče od 68-godišnje žene koja je, nakon što je izgubila muža, nastavila da radi kako bi se spasila od dosade. No, kako sama priznaje, poslednjih godina njen život postao je rutina u kojoj ništa više nije moglo da je raduje. Takođe, drugi stariji ljudi se suočavaju sa problemima s članovima porodice, poput žene koja je ponudila svom sinu da dođe živeti kod nje, jer je stan koji je posedovala bio veći od njihovog, ali su oni to odbili, posebno zbog negodovanja snahe.
Psiholozi se slažu da ovakve situacije mogu biti vrlo izazovne, ali veruju da postoji mnogo načina kako starije osobe mogu da promene svoju perspektivu i kvalitet života. Specijalista za mentalno zdravlje, Arina Lipkina, naglašava da nedostatak hobija i, još gore, potpuni gubitak želje da se pronađu novi interesi, mogu biti znakovi depresije. U tom slučaju, bilo bi korisno da starije osobe potraže savet od stručnjaka, kao što su neurolog, psiholog ili psihoterapeut.
Iako deca često ne žele da preuzmu brigu o svojim roditeljima iz praktičnih razloga, psiholozi napominju da to ne znači da stariji ljudi moraju ostati u situaciji gde se osećaju bespomoćno. Umesto da traže pomoć od svoje dece, savetuje se da se fokusiraju na to da sami pronađu način da ispunjavaju svoj život. Prvi korak je da se oslobode iluzije da je najbolje za njih da žive s decom, jer su danas mogućnosti mnogo šire. Zbog toga, savetuje se da se pogleda šta se dešava u okolini – mogući su koncerti, predavanja, izložbe, i mnoge druge aktivnosti koje mogu obogatiti život.
Svi znamo da rutinski život može biti zamoran, pa čak i opasan za mentalno zdravlje. Ako dan za danom obavljamo iste radnje, kao što su gledanje televizije, odlazak u dom zdravlja i kupovina, to može dovesti do monotonije i povećanja osećaja usamljenosti. U takvom okruženju, osoba postaje zatvorena u uski krug svakodnevnih obaveza, što je plodno tlo za razvoj depresije i osjećaja napuštenosti.
