Vjerovatno niste znali da Beli luk i med predstavljaju jednostavnu kombinaciju namirnica koja se već dugo koristi u tradicionalnoj ishrani. Beli luk je jako dobro poznat po svom karakterističnom mirisu i ukusu, ali i po jedinjenju alicinu, koje nastaje kada se čen belog luka iseče, zgnječi ili usitni. Med, sa druge strane, daje prirodnu slatkoću i čini ovakav pripravak prijatnijim za konzumiranje.
Kombinacija belog luka i meda često se pominje kao tradicionalni kućni pripravak koji se koristi tokom hladnijih meseci, posebno kada želimo da u svakodnevnu ishranu uključimo namirnice bogate različitim prirodnim jedinjenjima. Jako bitno je imati realna očekivanja: ovaj pripravak ne treba posmatrati kao zamenu za lekove, terapiju ili savet lekara.
Za pripremu je potrebno svega nekoliko sastojaka, a postupak je jednostavan i ne zahteva posebno kulinarsko iskustvo.
Potrebni sastojci:
– 10 čenova belog luka, po mogućnosti svežeg i kvalitetnog;
– oko 200 grama sirovog meda, odnosno približno jedna šolja;
– nekoliko zrna crnog bibera, po želji.
Ova količina je dovoljna za malu teglu domaćeg pripravka, a recept se može prilagoditi u zavisnosti od toga koliko želite da napravite. Najvažnije je da koristite čistu i potpuno suhu staklenu posudu sa poklopcem koji dobro naleže.
Prvo krenite sa pripremom bijelog luka. Fino ocistite cenove od ljuske a zatim ih blago pritisnuti ravnom stranom noža ili sitnije iseckati. Nije potrebno napraviti potpuno glatku kašu. Cilj je samo da se unutrašnjost čenova otvori i da sokovi i prirodna jedinjenja iz belog luka lakše dođu u dodir sa medom.
Nakon seckanja postoji još jedan važan korak. Usitnjeni beli luk ostavite približno deset minuta na vazduhu pre nego što ga sjedinite sa medom. Oštećivanjem ćelija belog luka pokreću se hemijske reakcije tokom kojih nastaje alicin, jedinjenje po kojem je beli luk naročito poznat. Zbog toga se u receptima često preporučuje da se beli luk nakon seckanja ne koristi odmah.
Kada prođe desetak minuta, pripremite čistu staklenu teglu. U nju ubacite pripremljene komadiće belog luka, a zatim ih prelijte medom. Kašikom možete lagano pritisnuti beli luk kako bi se što ravnomernije rasporedio. Ukoliko želite, u ovu mešavinu možete dodati i nekoliko zrna crnog bibera. Biber nije obavezan sastojak, pa ga možete potpuno izostaviti ako vam njegov ukus ne odgovara.
Postoji i mogućnost da se mešavina ostavi nekoliko dana kako bi se ukusi sjedinili. Teglu tada držite na tamnom i relativno hladnom mestu. U tradicionalnim receptima često se navodi period od tri do pet dana. Tokom tog vremena med može postati nešto ređi, a mogu se pojaviti i sitni mehurići. To može biti znak promena koje se odvijaju u mešavini, ali ne treba automatski pretpostaviti da je svaki takav pripravak bezbedno fermentisan.
Ako pripravak čuvate, koristite čistu kašiku svaki put kada ga uzimate i obratite pažnju na izgled, miris i eventualne znake kvarenja. Za duže čuvanje prikladnije je koristiti frižider, a domaće mešavine ne treba čuvati neograničeno dugo. Ako primetite neprijatan miris, buđ ili druge neuobičajene promene, pripravak treba baciti.
