Na univerzitetu u Lidsu 22-godisnji student preminuo je od seprickog soka nekoliko sati nakon sto je primljen u bolnicu. Debora Berns njegova majka koja je pedijatrijski konsultant sa dugogodisnjim iskustvom u medicinskoj praksi milsi da je Vilijamov zivot mogao biti spasen da su medicinski radnici postupuli na vrijeme i primijenili odgovarajuce antibiotike.
Iako su simptomi sepse bili prisutni čim je Vilijam stigao u bolnicu, kako su potvrdili medicinski eksperti, nije bilo moguće sa sigurnošću utvrditi da li bi njegovo stanje bilo stabilizovano da je hitno lečen. Patolog Meri Hasel, koja je istraživala slučaj, istakla je da nije moguće doneti konačan zaključak u vezi sa tim da li bi antibiotici, da su bili primenjeni odmah, spasili njegov život. Prema njenim rečima, ključna dilema ostaje pitanje da li bi brža reakcija na simptome sepse mogla uticati na oporavak.
Njegova majka, Debora Berns, izjavila je da je, kao svedok i medicinski profesionalac, odmah uočila simptome sepse kod svog sina, uključujući glavobolju, groznicu i zamagljen vid. Iako je upozorila bolničko osoblje na mogućnost sepse, Vilijam je umesto potrebnih antibiotika dobio samo tečnosti, morfijum, paracetamol i lekove protiv mučnine. Medicinsko osoblje je ubrzo priznalo da je prepoznalo znake sepse, ali nije odmah preduzelo odgovarajući tretman.
Kroz istražni postupak, otkriveno je nekoliko propusta u postupanju medicinskog osoblja. Viša medicinska sestra priznala je da je zaboravila da proveri potrebne lekove, dok glavna sestra nije potvrdila da su antibiotici dati Vilijamu. Tokom istrage, postavilo se pitanje da li su ove greške mogle da dovedu do fatalnog ishoda.
Iako je tokom istrage došlo do priznanja grešaka u postupku, dr Berns je naglasila da njen cilj nije bio da okrivi medicinske radnike, već da podstakne poboljšanja u tretmanu pacijenata sa sepsom. Smatrala je da je važno da se kroz ovaj slučaj unapredi praksa i obuka u hitnoj medicinskoj pomoći kako bi slične tragedije bile sprečene u budućnosti.
Patolog Meri Hasel se saglasila da je pitanje da li bi ranija primena antibiotika mogla da spasi Vilijamov život ključni element istrage, ali je takođe istakla da je, iz medicinskog aspekta, izuzetno teško doneti definitivan zaključak. Stručnjaci iz oblasti medicine imali su različita mišljenja o tome da li bi pravovremena terapija mogla da poveća šanse za preživljavanje. Iako je prepoznavanje simptoma sepse ključno za pravovremeno lečenje, u ovom slučaju, donošenje jednoglasnog stava o tome da bi Vilijam preživeo da je odmah dobio antibiotike nije bilo izvodljivo.
