U jednom predivnom selu okruzenom predivnom prirodnom zivjeli su Marko i Ana. Zivjeli su u tradicionalnoj seljackoj kuci a ispod kuce su se prostirali vrtovi i vocnjaci, u dvorisu
je stajao manji štalište i kokošinjac. Marko i Ana su proveli većinu svog života u tom malom svetu, koji je za njih bio savršen. Jedini “svet” koji su poznavali bio je miran seoski život, a njihov najvredniji kapital bili su proizvodi koje su sami stvarali – jaja, povrće, mleko, i razni domaći proizvodi.
Svako jutro su rano ustajali jer su imalo mnogo posla. Ana bi se rano probudila, pa bi zajedno sa Markom otišla u kokošinjac. Kokoške su već bile budne, čavrljajući i kucajući svojim kljunovima o drvene grane. Ana je skupljala jaja, a Marko je izlazio sa kanisterima za mleko, pa su zajedno obavljali svoje jutarnje poslove. U međuvremenu, Ana je u kući pripremala rakiju i sir, koje su prodavali na lokalnoj pijaci, a Marko je obilazio vrtove, zalivajući biljke i berbu povrća. Njihovi proizvodi bili su uvek besprekorno kvalitetni, jer su obrađivali zemlju s ljubavlju i pažnjom.
Iako su živeli skromno, njihovi dani bili su ispunjeni smirenim ritmom i srećom. Jednog od tih dana, nakon što su završili sa svim svojim poslovima, Ana je spremila tradicionalnu supu sa povrćem iz njihovog vrta. Dok su uživali u obroku, razgovarali su o planovima za narednu sezonu. Oduvek su razmišljali kako proširiti svoju ponudu, a nisu želeli ništa previše komplikovano. Zamišljali su mali štand pored puta na kojem bi prodavali jaja, sir, mleko, med, džemove i rakiju, sve sa svojih imanja.
Njihova kuća je bila na glavnoj seoskoj stazi, pa su često viđali putnike koji su prolazili. Tako su se rodile ideje o tome kako da što lakše dovedu svoje proizvode do drugih. Marko je, uz pomoć prijatelja, napravio drveni štand i postavio ga na kraju svog dvorišta, uz put koji je vodio do sela. Iako nije imao puno iskustva u prodaji, osećao je da bi mogli ponuditi nešto stvarno kvalitetno i autentično.
Ubrzo je štand postao poznat, a ljudi iz okolnih sela dolazili su da kupe njihove proizvode. Ana je pazila da sve bude uredno i ljubazno dočekivala svakog kupca, dok je Marko bio zadužen za praćenje prodaje i snabdevanje. Nisu bili samo prodavci – postali su prijatelji svima koji su dolazili kod njih. Ljudi su ih poštovali, jer su znali da sve što prodaju dolazi iz njihovog dvorišta i sa njihove zemlje.
Jednog dana, dok je Ana pripremala domaće džemove od šljiva, Marko je došao s idejom da otvore i malu radionicu za pravljenje sira, gde bi mogli pokazivati mladim ljudima kako da prave domaći sir na tradicionalni način. Njihova ideja naišla je na veliki interes, a ubrzo je cela sela dolazila kod njih da nauči kako da prave sir. Postali su mali edukatori, prenosili su svoje znanje i tradiciju na mlade generacije.
Marko i Ana su uživali u svakom trenutku tog života, jer su znali da su stvarali nešto trajno i vredno. Nisu težili bogatstvu, ali su bili zadovoljni životom. Njihovi proizvodi postali su simbol kvaliteta i truda, a njihova ljubav prema zemlji i prirodi prenosila se na sve koje su sreli.
