U ovom danasnjem vremenu sve vise se vode polemike o zdravlju i nacinu zivota a s tim treba obratiti veliku pozornost o vitaminima.U našoj ishrani. Prof. dr. Svetlana Stanišić upozorava na potencijalne opasnosti koje mogu proizaći iz prekomernog unosa određenih suplemenata, posebno vitamina B i E. Njene tvrdnje zasnovane su na istraživanjima koja sugerišu da dugotrajna konzumacija ovih vitamina može negativno uticati na životni vijek.
Uradjena su neka istrazivanja i dosli su do zakčljucka da se danas sve vise ljudi okrece dodacima ishrane kako bi poboljsali zdravlje i ojacali imunitet. Međutim, nutricionisti poput dr. Stanišić savetuju oprez. Prema njenim rečima, dugotrajna upotreba vitamina B9 i B12 može biti posebno rizična.
U jednoj značajnoj studiji objavljenoj u Journal of the American Medical Association, zabeleženo je da su ljudi koji su svakodnevno uzimali ove vitamine imali povećanu stopu smrtnosti od čak 30% tokom šestogodišnjeg perioda posmatranja. Ovo otkriće izaziva zabrinutost, jer ukazuje na to da ovi vitamini, umesto da poboljšavaju zdravlje, mogu doprineti razvoju malignih stanja.
Razlog za ovu pojačanu smrtnost može se povezati s ulogom vitamina B u proizvodnji stanične energije. Ovi vitamini ne samo da podržavaju rast i razvoj tkiva, već mogu stimulisati i brzi rast malignih ćelija. U telu se svakodnevno stvara određena količina malignih ćelija, a njihov brzi rast može biti izazvan prekomernim unosom vitamina B. Zato je ključno da se unos ovih vitamina kontroliše kako bi se sprečilo širenje potencijalno opasnih stanica.
Osim vitamina B, dr. Stanišić je upozorila i na moguće rizike povezane sa vitaminom E. Iako se često preporučuje zbog svojih kardiovaskularnih koristi, istraživanja su pokazala da visoke doze ovog vitamina mogu skratiti životni vek. Ova paradoksalna situacija nastaje zbog prooksidativnih svojstava koja se javljaju pri prekomernom unosu antioksidanasa. Važno je razumeti da to ne znači da su vitamini sami po sebi štetni već je reč o tome da se dugotrajna upotreba može pokazati kontraproduktivnom.
Doktorica Stanišić preporučuje sledeće smernice za unos vitamina:
1. Umjerenost: Unositi vitamine u razumnim količinama, a ne svakodnevno.
2. Povremena upotreba: Ograničiti korišćenje suplemenata na povremene periode, idealno od mesec do dva.
3. Vitamin D: Ovaj vitamin izdvaja se kao izuzetak, posebno u zimskim mesecima, kada može pozitivno uticati na zdravlje i potencijalno produžiti životni vek.
Uloga vitamina u očuvanju zdravlja neosporna, važno je da se pridržavamo preporučenih smernica. Dodatci ishrani, naročito vitamini B i E, mogu imati negativne posledice kada se konzumiraju u prekomernim količinama. Zbog toga je preporučljivo konzultovati se sa stručnjacima pre započinjanja bilo kakvih suplementacionih programa, kako bismo osigurali da naš pristup zdravlju bude što uravnoteženiji i sigurniji. Uvek treba težiti znanju i razumevanju kako bismo zaštitili svoje zdravlje i produljili životni vek.
